To mi je davno rekla moja terapeutkinja. Ovu divnu i bitnu rečenicu prenosila sam, a i dalje prenosim svim poznanicima, prijateljima i roditeljima koji su bili moji klijenti.
Kao i u svim drugim aspektima života, najveći problemi nastaju zbog ignorisanja, nesvesnosti i neznanja.
Mnogo češće od prve čujem ovu rečenicu: “Ja najbolje znam šta je dobro za moje dete”. Imala sam prilike i da iskusim to uverenje.
Nažalost, roditelj često nije svestan, i ne zna, ni šta je to što je njemu samom potrebno, a kamoli detetu koje tek treba da upozna, a koje mu dugo neće moći da olakša upoznavanje, jer ono tek nastaje i formira se.
Ljubav se uči, i uvek zavisi od stepena čovekove svesti: što je individua svesnija, emocionalno i duhovno zrelija, to je i njena ljubav takva. Ili, skraćeno:
Nesumnjivo, najveći procenat roditelja voli svoju decu na način na koji zna i ume da voli. To nikako ne znači da se ne može naučiti i umeti više i bolje, kao što ne znači ni da je način na koji voli – adekvatan potrebama njegovog deteta.
Koliko često se roditelj zapita: Da li se moje dete oseća voljeno?
Svako od nas dobro zna i ima iskustvo sa izrekom da je – put do pakla popločan dobrim namerama. To što su nam naši roditelji želeli dobro ne znači da su nam ga i pružili… otvorili puteve, osnažili i podržali, učinili samosvesnim, zrelim, odgovornim i srećnim jedinkama.
Verujem, štaviše sigurna sam, da su to želeli. Nažalost, ništa manje, sigurna sam da, u najvećoj meri, u tome nisu uspeli. Potvrdu ovom iskazu pronašla sam u mnogobrojnim klijentima sa kojima sam tokom dve decenije rada imala saradnju: dobre namere njihovih brižnih roditelja ostale su jalove. Osim povreda i bolnih sećanja, druge plodove nisu nedrile.
Često sam osećala nepravdu kada u novinama, na društvenim mrežama, na tv-u ili, pak, u parkiću, frizerskom salonu ili autobusu, čujem rečenicu: “Roditelji su krivi! Roditelji su odgovorni! Roditelji treba da se stide, budu kažnjeni ili osuđeni”.
Nisu uradili ono što treba, deca im nisu kako treba, oni nisu kako treba.
Kako treba?
Da li im je ikada iko rekao – kako treba?
Da li su imali obavezu, mogućnost ili priliku da nauče bilo šta što pojam najodgovornije uloge na svetu podrazumeva?
Ko je Ona?
Ona, uplašena, nesigurna devojka, poslušna svojim roditeljima, dosledna njihovim učenjima, zadojena njihovim predrasudama, obremenjena njihovim gresima, ranjena njihovim neznanjima i nasleđima? Ona koja nikada nije uspela da postavi svoje granice jer u njenoj porodici nije postojala reč “neću”. Ona koja se nikada nije suprotstavljala? Ona koja nikada nije stekla sigurnost, samopouzdanje ili probudila svoju seksualnost…
Ko je On?
Onaj uplašeni momak koji je oduvek morao da se prikazuje snažnijim nego što jeste, onaj koji je prikrivao svoje strahove, ranjivost i stid kad god ne bi bio na vrhuncu zadatka, kad god ne bi ispunio očekivanja. Onaj koji je od malena navikao da se “isključuje” onda kada je najteže, a što mu se u teret stavlja do kraja života. Onaj od kojeg se, od rođenja, nešto očekuje…
Njih dvoje sada postaju roditelji. I od njih se očekuje da znaju, mogu, umeju i omoguće. Reč roditelj kao da namah briše svaki prostor u kojem je dozvoljeno biti slab, nemoćan, ranjiv, uplašen, nesiguran, zbunjen.
Roditelj je odgovoran! Roditelj je kriv! Roditelj mora da zna!, odzvanja odasvuda, dok s druge strane niko ne pokazuje kako se to postaje roditelj: odgovoran, zreo, sposoban i snažan, a ipak topao, ranjiv, blag i nežan.
I najvažnije od svega:
Roditelj se postaje tek nakon što naučimo kako da sebi samom postanemo najbolji mogući Roditelj.
Pre nego što rodimo Dete, potrebno je da rodimo Sebe.
Tek tada možemo pružiti ono što nam je i samima nedostajalo: osećaj bezuslovne ljubavi i prihvatanja, podršku bez uslovljavanja, poštovanje prirode nove božanske jedinke koja je baš nas udostojila da se, kroz nas ovaploti.
Učena sam da treba da budemo zahvalni roditelju za Život. Duboko sam zahvalna.
No, mišljenja sam da svaki Roditelj treba da bude zahvalan Detetu, odnosno mogućnosti da se baš kroz njega, nastavi Život.
Vreme je velikih promena na svim nivoima. Na emocionalnom i duhovnom nivou, na nivou postojanja, Čoveku je omogućeno, više nego ikada pre, da sazri, da u svoje iskustvo na Zemlji unese Svesnost i time da svoj doprinos evoluciji svesti kojoj smo blagosloveni da svedočimo.
Zato je Svesno Roditeljstvo novi način opstanka Čoveka budućnosti.
Postajući Svesnim Roditeljem isceljuemo Sebe i unosimo svetlo Ljubavi u generacije iza i isped nas.
Bezuslovna ljubav, razumevanje i prihvatanje nisu osobine koje imamo. Do njih se mora stići, do njih rastemo.
A bez njih… ponavlja se istorija, ponavljaju obrasci i nasleđa, a ciklus patnje nastavlja.
Promenite istoiju! Odrecite se sveg turobnog nasleđa! Prekinite patnju!
Svesno roditeljstvo je jedina opcija! To možete da naučite na našem edukacijskom programu Svesno roditeljstvo i Lična transformacija (SRLT).
