Sažaljenje je emocija koja je izraz sopstvene moći (prednosti) u odnosu na nekoga koga doživljavamo kao nemoćnog, a empatija je davanje viđenosti, razumevanja i sposobnost deljenja nečijeg osećanja.

Upravo zato je važno razlikovati ih jer je tanana linija koja ih razdvaja, ali i tako tanka u stanju je da im promeni suštinu i učini ih  konstruktivnim ili destruktivnim.

Na primer: kada doživite neku neprijatnost, razočaranje, neuspeh ili bilo šta tome slično, kako se ponašate prema sebi? U kom pravcu idu vaše misli i emocije koje ih prate?

Da li se pitate zašto vam se to dogodilo, da li se pitate dokle više, da li se setite i ostalih neuspeha…? Da li tada gubite volju da se doterate, da li slušate  muziku koja vas rastužuje, da li odbijate poziv prijateljice da nekuda izađete? Da li tada, više nego ikada, primećujete sve što vam se ne dopada na vašem telu ili razmišljate o svojim osobinama koje uzdrmavaju vaše samopouzdanje?

Nešto od ovoga? Sve ovo? Moguće i više od ovoga, naročito ako za vreme takvog stanja nabacite nekoliko kilograma ili donesete neku pogrešnu odluku i to baš “kao da vas sam đavo tera”.

Upravo ste i sami uvideli da je ovo veoma okrutno prema sebi i pokazuje potpuni izostanak empatije. Kada ste u samosažaljenju vi se zapravo ponašate sociopatski – nimalo vam nije stalo do osećanja onoga koga bi trebalo da volite najviše na svetu i od kojeg bliskiju osobu nikada nećete imati pa makar na nju čekali do kraja života. Samog Sebe.

Šta učiniti?

Koliko vas uradi sledeće:

• Odluči da sebi priušti nešto što popravlja raspoloženje, makar to bio sladoled ili summersby?
• Uputi sebi nekoliko reči razumevanja i podrške tipa: “Uradila si sve što si mogla… Ovo je bilo izvan tvojih mogućnosti, razumem koliko si tužna, isplači se i istuguj…”
• Koliko vas prihvati poziv za izlazak?
• Obuče najbolju kombinaciju?
• Pogleda sebi “kroz prste”?
• Zakaže masažu?
• Pusti komediju ili play listu “Dizanjeee” pripremljenu za ovakve situacije?

Vidite, to bi bila empatija. Zdravo, humano, kultivisano osećanje koje pokazuje emocionalnu zrelost i inteligenciju.

Neka vas ne brine ako ste skloni prvoj opciji, jer to je prirodno, automatsko ponašanje… Što bi rekli – spontano da spontanije ne može biti, i isto toliko uobičajeno, i da biste ga sproveli u delo ne treba da učinite baš ništa.

Međutim, da biste izabrali opcije iz empatičnog, zdravog pristupa, potrebno je da uložite napor i to veliki – da zaustavite automatizam.

Sve ovo se vežba i uči. I vodi ka svesnosti. I boljeg života.