Ćutanja su različita. Ima ih raznih. Danas dajem 8 vrsta ćutanja:

1. Ima onih koja se nazivaju granična ćutanja – zato što ih samo slovo deli od pritiska na crveno dugme. „Ćutim ne govorim, ako pro-govorim“, – ima da te nema – ćutanja. Ona baš mnooogo mogu da zabole i svaki sekund takve tišine predstavlja traumu. Za onog koji ćuti i za onog koji sluša tišinu – podjednako teške. I dok se kvantni rat odvija, na ekranu (takozvane) realnosti je – zamrznuta slika. Tišina je najveća pred oluju. Ova ćutanja imaju još jedno ime – razorna ćutanja.
   
2. Ima ćutanja koja brišu prostor, vreme, granice. Ona ćutanja koja se ne mogu izraziti rečima, jer za njih još ne postoje reči. Toliko su potpuna, da su postala nevidljiva, toliko rečita – da su nema. Ta ćutanja volim. Mada se, ponekad pitam, da li ćutimo isto. Ova ćutanja, po mom mišljenju, mogla bi se nazvati ljubavna, ali ih zovu – nelinearna.
   
3. Provokativna ćutanja. Ona su gusta. Mirišu. Možeš da ih prepoznaš po ubrzanom radu srca dok zamišljaš to, strašću nabijeno, ćutanje i slike počinju da se množe. I dobro znaš da bi svaka reč pokvarila to. I zato ćutiš, da ne iscuri ni kap ove energije koja obitava samo tamo gde je neopipljiva, gde se sa stvarnošću i mediokritetima, ne sudara. Uživaj u tim ćutanjima u tišini. Ljubomorno. Jer ih, ionako, niko ne bi ni mogao razumeti.
   
4. Ima ćutanja koja vređaju, takozvana uvredljiva ćutanja. A ti ne znaš da li ćeš ispasti veća budala ako se uvrediš ili ako se ne uvrediš. Toliko je tanka granica, kao najtanja dlaka najtanje kose. I tako neodlučan, rađaš nešto novo, kreiraš. U tom međuprostoru da li da nešto doživiš lično ili ne, da li da se precrtavaš ili gumicom izbrišeš…, u tom prostoru je kreacija.
   Jer uvek nešto umire da bi se nešto rodilo.
   
5. Tupava ćutanja, obojena sivom, i to bez nijansi, ona koja su posledica nenamernog nemara; onog koji izvire iz nemara prema sebi, iz lenjosti i letargije. Ona koja nisu uzrokovana, a ipak prave posledicu. Nemar iz otupelosti i razočaranja, ponekad prožetih cinizmom. Bezlična. Nedovoljno motivisana ćutanja. Ćutanja „onako“.
   
6. Ima „ko će prvi“ ćutanja. Ali ona su skroz klinačka. Zastarela. Demode. Krindž.
   Ona su prepuna inata i iščekivanja. Ona su još uvek obojena iluzijama. Ona deluju bezopasno ali umeju da iznure onoga koji ne bi da je prvi, a mogao bi da bude. Ponekad ih se, sa setom, setimo. Inatna ćutanja.
   
7. Ćutanja od umora su mi tužna. Mirišu na beznađe. Na svršen čin i odustajanje. Uvlače u svoje žrtvene kandže čak i kada nema ni bogova, ni oltara. Žrtva iz očaja, žrtva umora.
   
8. Demonstartivna ćutanja umeju da budu simpatična. Ponekad. Kada si mnogo zaljubljen. I ako nisu previse duga.

I još ima svakakvih ćutanja…

Ali ova su mi, večeras, došla u misli. Dok sam, nakratko, ćutala.

Da biste bolje razumeli ćutanja slušajte ono što se ne izgovara, a ipak se, zbog toga govori.

 Da li, kako i zašto vi ćutite? Da li vama neko ćuti?