Kako je Jelena pobedila strah od pećine [video]

Kako se ponašati i kako prevazići anksioznost i napade panike
15/08/2018
Kako da sprečite burne i impulsivne reakcije (zbog kojih ubrzo potom zažalite)
19/08/2018
Prikaži sve

Kako je Jelena pobedila strah od pećine [video]

Njena nagrada za hrabrost bila je neočekivana. Nazvala ju je veličanstvenom. Velelepnost nesvakidašnjeg pejzaža u unutrašnjosti majke Zemlje i nebeski zvuci Vinčanske molitve, potekli iz grla, kao iz čarobnog vodopada bili su njen dar, priznanje za savladani strah.

Ni malo ne oklevajući rekla je celoj grupi da nema šanse da uđe u Bogovinsku pećinu pred čijim smo ulazom stajali, navlačeći na sebe trenerke i majice jer je u njoj temperatura bila 10 stepeni, za 20 niža nego na Rtnju gde smo tada boravili na vikend Retreatu.“Stvarno svašta mogu, ali ovo je previše. Ne mogu da uđem u pećinu. Strah me je! Ne mogu da budem ispod zemlje” – rekla je Podgoričanka Jelena Perić  i nastavila da priča o strahovima koje je do sada uspela da savlada: strah od lifta, buba, samoće, aviona…  “Ali ovo zaista ne mogu”, pravdala se iako niko iz grupe nije ni pokušao da je ubedi u suprotno.

“Ne moraš, zaista”, rekla sam joj. “Ja te potpuno razumem. Bilo je dana kada nisam mogla da prođem maleni tunel koji spaja plažu u Rafailovićima sa Budvanskom”.

Dok su svi ulazili, dobijajući od vodiča na ulazu baterijske lampe za slučaj nestanka struje, ja sam joj pričala o svojim nekadašnjim neracionalnim, sumanutim strahovima i napadima panike.

Kada su svi ušli, predložila sam joj da zajedno kročimo i omirišemo pećinu, da i mi osetimo taj hladan vazduh u njoj i da se slikamo. Pristala je. Potom sam joj predložila da uđemo duboko koliko svetlost spolja dopire, i da, s obzirom da smo na začelju, u par koraka možemo biti napolju. Pristala je i na to.

Već iza prve krivine naišle smo na raskošan pećinski nakit i ponovo se slikale. Pitala sam je kako se oseća i da li hoće da vidimo šta još krije ova pećina, jedna od najdužih u Srbiji. Rekla je da je sasvim ok, da je nelagoda prisutna i da joj je malčice hladno, ali da možemo da nastavimo. Išle smo sve dalje, prošle terasu zvanu Rudarska i stigle do Dvorane divova… Onda je Jelena – zapevala! Iz njenog grla prosula se Vinčanska molitva, a u pećini je odzvanjalo kao da su zajedno zapevale i gorska, i šumska, i pećinska vila, kao da im diriguju anđeli, i kao da se baš njoj arhangel Gavrilo smeši.

.

Njena pesma i ambijent u kojem smo se zatekli, očarala nas je i uvukla dublje u sebe, u one skrivene delove zbog kojih smo se tu i okupili; i svemu dala veličanstveni sjaj i značaj.

Hodali smo još malo uskim prolazima, a svetlo i tama su se smenjivali. “Sada bismo mogle nazad” – rekla je.

Napolju nas je dočekalo sunce, cvrkut prica i zelenilo. “Kako se osećaš?” – upitala sam je. “Ponosno, srećno i zadovoljno. Savladala sam svoj najveći strah” – rekla je i legla na travu da se zahvali Zemlji.
+
.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *