Ljubavni ispiti

Najprodavanija knjiga u oblasti popularna psihologija
22/10/2016
Knjige u šake – za bolji život
29/10/2016
Prikaži sve

Ljubavni ispiti

Da li je i vama, kao i meni, prva asocijacija na ispit, mogućnost da se padne, ne položi? Onaj gorak osećaj neuspeha koji namah podseti na sve druge neuspehe ma koliko (be)značajni oni bili. Da li vam ta mogućnost neuspeha razbija iluziju da je ljubavni odnos sigurno, bezbedno mesto u kojem ćete biti bezuslovno voljeni? Da? Dobro je. Jer, i jeste vreme za razbijanje iluzija, za suočavanje sa time da baš sve u životu nosi obe mogućnosti, u svakom trenutku: položiti ili pasti; uspeti ili ne; ustati ili odustati.

 

Sva sreća, postoje popravni ispiti. Kao i dopunska nastava. A kako je život škola života, ništa prirodnije nego da učimo dok smo živi. Verovali ili ne, u ovoj školi smo zaista večiti studenti: baš nikada ne znamo dovoljno da nas nešto ne bi moglo ostaviti u neznanju, i baš nikada to znanje nije dovoljno usvojeno da bismo se u skladu s njim i ponašali.

 

Uzmimo na primer, područje ljubavi. Bezmalo svi bismo se složili oko vrednosti koju ljubav predstavlja, njene važnosti, kao i oko osnovnih postulata: poštovanje, pažnja, razumevanje, prihvatanje, sloboda, podrška, nežnost, prisutnost, trajnost, pouzdanost i druge osobine koje život čine. A sapleli smo se na skoro svaku od njih u skoro svakom odnosu – partnerskom, prijateljskom, porodičnom, rodbinskom, komšijskom… To je prirodno i što pre to prihvatimo, pažljivije ćemo pratiti na “času”, uzimati dodatne sate i osvestiti činjenicu da – ljubav se, baš kao i sve ostalo uči. Da nam je data tek kao potencijal, kao mogućnost, nekom manje, nekom više, ali da od svakog pojedinačno zavisi kako će je razvijati, koliko u njoj i s njom sazrevati i koliko često padati njene testove, zadatke i ispite. Najbolji će diplomirati. Posebni i uporni doktorirati, negde predkraj života ostavljajući nam uputstva i iskustva u zaveštanje.

 

Ljubav je u svakom odnosu ista. Odnos je drugačiji. Kada kažem ista, mislim na postulate koje sam u prethodnom pasusu nabrojala ne iscrpivši ih, zato slobodno dopišite izostavljene. Sigurno bih se složila. Iz tog razloga u baš svakom odnosu možemo pasti iste ili slične testove. Naravno, samo u partnerskom osvrnućemo se na (ne)omiljenu temu – preljubu. Mada je ona u neerotskom kontekstu moguća u svakom, a doživljavamo je kroz ljubomoru – na brata, sestru, prijatelja, čak i sopstveno dete (poznati su vam primeri kada novopečene tate novorođene dece osete da ih žena “ostavlja zbog njega”).

 

Ljubavni ispiti događaju se vrlo često iako nemaju uvek istu težinu. Hvala Bogu na ovim lakšim ispitima zbog kojih nekako uspemo da “prođemo” godinu. Najteže ispite prenosimo u drugu. Najčešće zauvek. Zbog toga nezadovoljstvo s godinama narasta, pa umesto da ljubavi bude sve više, volšebno, nje je sve manje. Otuda nemila slika otuđenih parova koji se popreko gledaju uz gunđanje, braće i sestara koji ne govore, prijatelja koji su bivši (naročito u kumstvima), i odrasle dece ostarelih roditelja koja odgovore traže na terapeutskim sesijama. A odgovor je isti: palo se na ispitu. Uvek iz neznanja. Često iz lenjosti. Ponekad iz nemoći. Ispiti su izazovniji, komplikovaniji, zahtevniji u vreme kriza, a one mogu biti najrazličitije, izazvane spoljnim ili unutrašnjim razlozima. Spoljni se obruše u vidu iznenadnog otkaza, nesrećnog slučaja, gubitka zdravlja, ili drugog velikog gubitka, a unutrašnji podrivaju postepeno, često izazvani deficitom – hormona, bliskosti, pažnje ili materijalnih mogućnosti.

 

Neke krize su sasvim očekivane, kao na primer pubertet deteta ili klimaks roditelja, pa ipak nas dočekaju nespremne baš kao i komunalce sneg svake godine. Dešava se da i lepi događaji, uz radost donesu i promenu ustaljenog poretka, navika, energije, pa rođenje deteta može izazvati neočekivane turbulencije.

 

Ne znam za vas, ali ja sam padala na ispitima često. Nisam sigurna da li me to čini lošim ili dobrim učenikom, s obzirom na to da na ispitima padaju samo oni koji školu pohađaju. Oni drugi krive druge: partnera, roditelje, državu, sredinu, genetiku, karmu, običaje… neki se ljute na sudbinu, a neki i na samog Boga. U potrazi za pažnjom, umela sam da je uskratim; željna razumevanja, previđala sam da ga pružim. U strahu od preljube, pretvarala sam se u ljubomornog kontrolora ili preljublivala; gladna prihvatanja umela sam da odbijam i uslovljavam…. i opet, sve je to prirodno… Jer, kako da date nešto što nemate.

 

Zato sam prvo morala da naučim kako da volim sebe. Ko o čemu baba o uštipcima a ja o ovoj najvažnijoj ljubavi i mojoj studiji “Od kada sam se zavolela – volim”. Za sve nekako, sada nađem razumevanja. Ali, najteže mi je kada se ljubav oklizne o novac pa zbog toga padne i razbije se tako jako da je niko više nikada ne sastavi. Nažalost, i to sam iskusila. Volela sam da kažem “Ako nije večna ljubav, onda i nije prava”. Sada znam – o večnosti se može govoriti na kraju, nikada na početku. Previše često se ne radi o manjku osećanja, već o nedostatku znanja, umeća, i volje. Ljubav znači suprotstaviti se toj lenjosti duha koja nas sprečava da učimo i zbog koje padamo na ljubavnim ispitima.

 

Zasucite rukave i “zagrejte stolicu”. Bliži se nova ljubavna školska godina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *