Preljuba – Svi je se plaše, mnogi je čine…

Svrha ljubavi
29/06/2011
Najprodavanija knjiga u 2011 – VOLIM
26/09/2011
Prikaži sve

Preljuba – Svi je se plaše, mnogi je čine…

"Šta je uopšte preljuba? Koje su granice greha? Da li je grešna misao već dovoljna jer u sebi nosi začetak dela? Da li je već želja koja čeka na akciju, spremna kao zapeta strela, isto što i sama akcija posmatrana iz drugog vremena? I šta je, uopšte, ona mogla da učini i time zaustavi misao pre nego što se probije do talamusa u kojem će lučiti želju iz koje će poteći sokovi. Arogantni osećaj da je zagospodario prirodom biva raznesen u parčiće nesigurnosti, nemoći i stida pod udarom nekolicine združenih hormona i čovek kapitulira vraćajući mač u korice…" (odlomak iz romana “Amor portenjo”).

Koju god reč da upotrebimo – prevara, preljuba ili nevera ona će biti u stanju da probudi loše sećanje ili nelagodu zbog uvek prisutne mogućnosti da se odigra. Ukoliko imamo ožiljak koji je za sobom ostavila, on će početi da nas svrbi i pecka, a možda će, ponovo, nakratko, prokrvariti. U stomaku namah nešto počinje da kuva i mi ne znamo da li da se ljutimo na počinioca, na Boga, ili na prirodu što nas je ovakvima (grešnima) načinila. Osetićemo nepravdu i nemoć bez obzira sa koje strane je posmatramo, iz koje i čije uloge. Ipak, da li isto sudimo kao učesnici u preljubi, kao glavni glumci ili kao nemi ”posmatrači” koje ta drama ne može da boli?

Da li ste se sa tom situacijom već sreli? Da li ste primetili koliko često se naše mišljenje menja u zavisnosti od toga koliko lične koristi i zadovoljstva dobijamo iz neke situacije? Da li ste svesni da je reč o istom pojmu onda kada vas strast gura u naručje zauzete osobe i kada vam se čini da ni jedna cena nije previsoka, kao i onda kada se suočite sa prisustvom nekog trećeg u vezi za koju ste “dali sve”.

Koliko je nas koje smo imale vezu sa oženjenim ili zauzetim muškarcem i za to nalazile najrazličitija opravdanja? Koliko je istih nas koje smo se osetile zgaženo i povređeno kada je u našu vezu ušetala druga? Iako bismo radije izabrali da varamo nego da budemo varani, ni slučajno ne znači da verujemo kako se preljubnik kroz neveru šeta bez tereta u grudima koji ga pristiska i pojavljuje se u naletima griže savesti, straha od otkrivanja i noćnih mora.

Strah je usmeren u više pravaca: plašimo se da ćemo povrediti dragu osobu, bojimo se optužbe koja iz temelja narušava lepu sliku o nama i zauvek uništava naklonost i topla osećanja, a neretko se pribojavamo da bi i onaj “treći” mogao da nagrabusi (naročito ako je taj treći muškarac i to fizički slabiji od “našeg”). Šalu na stranu. Preljubnik je pod tenzijom i nije mu lako. To je sasvim sigurno. Pa ipak, ne uspeva da siđe sa talasa koji je uzjahao, sve i ako pokuša… naiđe novi, i jahanje se nastavlja. Opasno je, uzbudljivo, neizvesno…, ali zar nije u tome draž surfinga?

Preljubnik najčešće pronalazi razloge za to što čini. Oni mu se mogu učiniti toliko blistavo jasni dok, u jednom trenutku, zamalo ne oseti da ima prava na to. Svi dobro znamo da je razlog uvek moguće pronaći. No, uprkos osećaju krivice i povremenim napadima straha, preljubnik za sebe neće reći: Ja sam svinja, monstrum, nečovek i dostojan (dostojna) sam svakog prezrenja jer gazim nečiji život, izneveravam i bezočno se oglušujem o sve što mi je pruženo.

Ove, i još mnogo gore reči, spremno ćemo izreći preljubniku direktno, ujedno se starajući da što veći broj ljudi sazna za neoprostivi greh i bezdušnu izdaju tog nedostojnog predstavnika svoga pola. Osećamo se prevareno, iznevereno, zgaženo, odbačeno, zloupotrebljeno, povređeno, izmanipulisano, izdano, bezvredno, uništeno, ranjeno, ubijeno… Sve što je ikada bilo lepo zasućemo bujicom pogrda i učiniti veliki napor da omalovažimo osećanja koja smo donedavno razmenjivali.

A da li je sve baš tako? Da li je kriv onaj što je prekršio obećanje vernosti ili je kriv onaj što je u takvo obećanje ikada poverovao? I da li je prevara uzrok nesklada u partnerskim odnosima, ili, naprotiv, posledica tog nesklada? Ili ni jedno ni drugo, ili pak, i jedno i drugo? Ili nešto sasvim treće…

Naravno da jedinstven odgovor nije moguće dati. Naravno da ma koliko je se plašili, nikada ne možemo biti sigurni da preljuba neće zakucati baš na naša vrata. I niko od nas ne može znati kako bi ovog nezvanog gosta dočekao.

Zato o njoj nemojte misliti, da ne čuje kako joj ime dozivate. Zato o njoj nemojte loše govoriti da ne poželi da vam se osveti. Zato je nemojte ignorisati jer odbacivanje ona ne podnosi. Nemojte joj suditi i znajte da nekome glavu skida, al’ nekom drugom može je spasiti. I zato se nikada nemojte zaklinjati.

(kolumna Ivane Kuzmanović u magazinu Ona)

9 Comments

  1. Jelena says:

    Do pre samo tri godine verovala sam da vernost nosi težinu ljubavi. Da je prevara/preljuba najoholija stvar koju nam partner može prirediti. Da ona znači negiranje ljubavi, prepuštanje animalnim porivima bez trunke osećaja za onog ko je prevaren.
    Mislila sam kako je nemoralno biti u vezi sa zauzetim, a tek sa oženjenim da ne pričam. Po prirodi nisam ljubomorna, i bilo mi je prirodno da me partner koga mislim da volim i za koga osećam da me voli, neće prevariti. Sve je bilo tako do trenutka dok nisam srela nekog od koga mi se ceo svet zavrteo i koga sam istog trenutka susreta počela da volim. Više nisam mogla da mislim na bilo koga drugog osim na sebe. I NJEGA. Predala sam se najtananijim osećanjima koje duša i telo mogu da dožive. Uživala sam bez griže savesti do mere čija me je snaga pomerala iz ravnoteže. Nikada nisam bila srećnija. Znala sam da nakon toga ne bih mogla da podnesem da me dotadašnji partner samo takne. I nije me tak’o. Prevarila sam, ostavila, tražila oproštaj da njemu bude lakše jer ja grižu savesti nisam ni osećala. Pa kako da je osećam? Da me grize savest zato što sam presrećna i zato što drugi nisu u stanju to da shvate? Prevaru sam počela posmatrati kao nužnost, kao prirodnu stvar. Tada nailazi pakao. Zavolela sam i predala se sasvim poligamnom čoveku, čoveku koji je potpuno iskren po pitanju svoje sexualnosti i potrebe da bude sa svakom ženom prema kojoj oseti na sebi svojstven način privlačnost ili “neku vrstu ljubavi”. Ubeđivao me je da to nema veze sa onim što oseća prema meni, da me voli kao što nikoga nije. Ja sam osećala njegovu ljubav, strast. Ništa mi nije bilo jasno. Iz duboke patnje koja me je držala gotovo dve godine, počela sam da doživljavam “prevaru” kao svoju školu. Drugi fakultet. Da skratim: PREVARA JE TAKO HUMANA STVAR. “Lakše je kad prevarimo nego kad smo prevareni” – mislila sam, ali to nije tačno. Lako je i jedno i drugo. Ako nekoga zaista volimo, prihvatamo njegovu prirodu, prihvatamo ga takvog kakav jeste. I ne očekujemo, jer nemamo prava na to. I evo savršenog recepta: volite se bez granica i budite svesni te ljubavi, osetite je na pravi način. Ako ste u nju sigurni, dozvolite da vas partner prevari kad to želi i ako ga to čini srećnim. Prevarite i vi ako vas to čini srećnim. To će samo dokazati jačinu vaše ljubavi. Jer, sex i trenuci sreće zbog istog nisu nemoral. Nemoralno je lagati i zaklinjati se na vernost onda kada ni najmanje nismo spremni na to. Nemoralno je lagati partneru da je jedini. Takav odnos sa onim koga istinski volimo i ko nas voli je savršeni neiscrpni izvor harmonije, radosti i prelepih trenutaka. Divno je voleti poligamnog čoveka i divno je kad otkriješ da je to prirodno, a ne oličenje bluda i greha u nama. Divno je kad te partner razume da ti je potreban neko drugi, makar samo kratko. Divno je voleti i proširiti vidike. Ljubav ne boli. Patnja zbog ljubavi ili neuzvraćene ljubavi samo je dobar materijal za pesnike. Kad smo otvorenog uma i duše, sve postaje lakše. Kad znamo koliko vredimo i koliko zaista volimo, ta ljubav postaje bezuslovna, oslobođena sujete, oslobođena posesivnosti…ostaje samo golo, čisto davanje i primanje ljubavi. SVI SMO MI POLIGAMNA BIĆA, SAMO ŠTO NE RAZMIŠLJAMO O TOME. Ili dozvolimo da nas “moralna načela” ograničavaju u sreći. Ako osećate da je prirodno da se dajete samo jednom partneru, onda je to legitimno. Ali, ako osećate da vam nije dovoljan, sami se zapitajte da li je prevara loša stvar. Pitajte to i svog partnera. I uvek budite iskreni prema sebi. Zašto lagati sebi i osuđivati se? Nema potrebe za tim. Verujem u Boga kao ogromnu ljubav i verujem da nam Bog ne ograničava sreću. To čine ljudi. Ne sudite. Samo odgovorite sebi šta vas čini srećnim. I ako osetite da nekoga mnogo volite i da vas voli taj neko, ne dozvolite da vam prevara uništi ljubav. Nije bitno da li se desila, već da li je bila u službi sreće. Vaše ili sreće partnera. Ako je u službi sreće, budite i Vi srećni sa njim. 🙂

  2. Draga Jelena,
    hvala vam na ovom izuzetnom, inspirativnom, iskrenom pismu koje ste sa nama podelili. Čestitam vam na vašoj hrabrosti da se suočite sa samom sobom i zbacite masku licemerja koju nosimo u nadi da će nas zaštititi, obezbediti nam sigurnost i učiniti da budemo socijalno prihvatljivi. Jedna od zapovesti svakako je glasila: uklopiti se. Srećna sam što je sve više onih koji su, bez kalkulacija i manipulacija, spremni da iskorače i ponesu slatko-gorki teret istine. I ja sam uverenja da je više zla poteklo od nesrećnih pravednika nego od srećnih “grešnika”. Takođe verujem da je naša sreća najviše što možemo ponuditi onima koji nas vole i onima koje volimo mi. Uz malo dobre volje, svako će uspeti da otkrije čin velikodušnosti u tome, a ne sebičnosti kako na prvi pogled izgleda našem umu nenaviknutom na preispitivanja.
    “Čini iz ljubavi i čini što ti je volja” – rekao je sveti Toma Akvinski

  3. Jelena, vaše razmišljanje je veoma interesantno i svakako nije konvencionalno. Ono što mi se posebno dopalo jeste ideja o sasvim čistoj, ”goloj” ljubavi, koja isključuje posesivnost, sujetu, podređivanje partnerove ličnosti svojim željama i zahtevima, potpuno prihvatanju druge osobe takve kakva jeste. To jeste neki ideal.
    Međutim, čitajući vaš tekst, nametnuo mi se utisak da je u situaciji koju ste opisali pre bila u pitanju sveprožimajuća strast (i to, pre svega, s vaše strane). A nadam se da ćete se složiti da je između prave ljubavi i strasti, kao i zaljubljenosti, velika razlika. Da li je moguće iskreno voleti nekoga koga ni ne poznajemo?
    Takođe, plašim se da ste isuviše romantično i bajkovito doživeli taj vaš odnos, a da je u suštini taj muškarac osoba nesposobna da voli i da se posveti samo jednoj ženi (njegova je sreća što je očigledno veoma šarmantan i što ume da navede žene da razmišljaju onako kako on želi). Takođe, da li stvarno verujete da vas je taj muškarac iskreno voleo, a da je istovremeno mogao isto tako da voli još nekoliko žena (nemojte biti ubeđeni da i drugim ženama nije slične stvari govorio), plus da mu je srce i dalje otvoreno da još neku ženu pusti unutra? Na žalost, ta njegova izjava da vas voli ”kao što nikoga nije” spada u one tipične muške izjave kojima se koriste pri osvajanju žena i sprovođenju svojih interesa i u koje mi žene ne treba da poverujemo, bar ne slepo.
    Još bih dodala da čista ljubav (lišena zahteva i očekivanja), kao što sam već napisala, jeste neki ideal, ali u zajednici, tim pre ako su tu i deca, nije u potpunosti moguća. Ne samo ljubavni odnos, već svaki odnos (prijateljski, poslovni i dr.) nameće neke nazovimo obaveze, očekivanja, odgovornost i prema sebi ali i prema drugoj osobi. O ovoj temi jako poučno govori Erih From u knjizi ”Umeće ljubavi”.
    Sve najbolje i puno pozdrava! Maja

    • Jelena says:

      Draga Majo,

      svakako razumem šta ste želeli da kažete. Sa tog aspekta se slažem sa Vama. Ali, veoma je lako teorijski sagledati nečiju situciju ili odnos, a veoma je teško suštinski osetiti njihovu težinu.
      Naravno da između ljubavi i strasti i ljubavi i zaljubljenosti postoji ogromna razlika. Međutim, to nikako nisu suprotstaljene kategorije, već međusobno dopunjuju jedan drugu.
      Da li je moguće voleti nepoznatu osobu? Logično pitanje. Ja ću postaviti malo drugačije pitanje. Da li Vam se ikada desilo da sretnete nekog i shvatite da ga poznajete oduvek (pritom ne mislim na osećaj da ga znate, već na uverenje da ga znate)? Naravno, reći ćete, to je samo privid, kako ga možete poznavati ako niste bili u njegovom životu 30 godina. Da, ali ja ne govorim o poznavanju činjenica iz njegovog života, ja govorim o duši. Sretnete nekog i shvatite da je njegova duša vaše ogledalo. Najsavršenije koje ste ikada videli. Pa onda otkrijete da nisu bubuljice ono što se vidi u odrazu i zbog čega se pravimo slepi da bismo se osećali bolje, već je lepota u odrazu, ona koju smo skrivali bojeći se da će je neko ukrasti i uništiti, ili što je još gore osuditi. Iz strahova često nismo u stanju da stvarima priđemo sa duhovnog aspekta. To je energija koju je teško opisati.
      Kad sam spoznala postupke osobe koju sam zavolela, nisam ih odmah prihvatila, čak sam ih u nekom momentu i osudila, ali nakon tri godine, ja shvatam da se onaj odraz moje duše u njegovoj nije nimalo promenio. Isti je, čist, iskren, veliki koliko i sama ljubav kao princip univerzuma. Upoznala sam i sve aspekte njegovog života, sve ljude u njegovom životu, porodicu, mnoge žene u njegovom životu, i odraz je isti. On je isto ono predivno biće koje neizmerno volim.
      Pogrešan je zaključak da je poligaman čovek biće nesposobno da voli, kao što je pogrešno i mišljenje da se samo jednom u životu može voleti pravom ljubavlju. Može se voleti mnogo osoba čistom ljubavlju. Zavisi od toga koliko nam je um otvoren, i koliko srce i duša nešto traže i zahtevaju. Jer mi možemo očekivati samo od nas samih, od drugih nemamo pravo da očekujemo. Poštovanje i razumevanje su potrebe našeg bića koje su prirodne. A ako Vam neko pruža ogromnu ljubav, poštuje Vas, razume više nego iko, tu je kad Vam treba, priušti vam najlepše trenutke u životu, zar nije suludo očekivati od njega da to ne oseća prema drugima? Da preformulišem, ako ja dobijam maximum, zašto je bitno da li ga daje i drugoj ženi? Zar nije divno to što još nekog čini bar približno srećnim kao što čini mene? A ja ne trpim ni najmanje. Osloboditi se sujete je najbolja samoterapija koju sebi možemo da priuštimo u životu.
      I da, moja priča jeste bajkovita, ali ja želim svakoj ženi da doživi bar delić moje bajke. Sigurna sam da bi bila ispunjena i srećna.
      Što se tiče izjave da me voli kao što nikoga nije, ona je sasvim nevažna. Jer ljubav se ne meri rečima. To je čista energija čija se snaga oseća bez obzira da li je nešto izgovoreno ili se ostvarilo u svojoj tišini.
      Deca ne moraju osetiti takav odnos među roditeljima, jer dve osobe koje funskcionišu na ovakav način u stanju su da itekako pravilno usmere i odgajaju svoje dete. Potrebno je samo da brinemo o svojoj prirodi, o njenim granicama. Svako od nas ima svoj univerzum u kome doživljava svoje trenutke sreće i radosti. Nismo svi isto kovani. Ali, u jedno sam sigurna. Bog nam je, dajući nam zdravlje, obezbedio svima jednake uslove za blagostanje.

      Pozdravlja te jedna romantična, ali nikako naivna Jelena 🙂

  4. Draga Jelena, jesi romantična i puno toga lepog i uzvišenog si napisala. Razumem te i verujem da si značila (značiš) tom muškarcu.
    Međutim, mislim da ovde suštinsko pitanje nameće jedna tvoja rečenica: ”…ako ja dobijam maximum, zašto je bitno da li ga daje i drugoj ženi?” (To jeste misao osobe oslobođene posesivnosti i sujete, što je za svaku pohvalu.) Ključno pitanje je šta je za koga maximum. U mojim godinama (a imam 37) to znači da druga osoba želi da mi bude životni partner, deli sa mnom samog sebe (svoje misli, emocije, slobodno vreme), svoju svakodnevnicu, a ne samo pojedine trenutke. A takav maximum, složićeš se, nemoguće je pružiti većem broju osoba – pre svega gledano s najbanalnijeg fizičkog aspekta (jer je vremenski nemoguće to postići), a zatim i sa svih ostalih aspekata jednog takvog odnosa.
    Puno te pozdravljam 🙂 Maja

    • Jelena says:

      Draga Majo,

      slažem se sa tobom (prešla sam na ti :)) da različitost potreba, životne dobi i u krajnjem, naša priroda, diktiraju maximum. Postoje neke vrednosti koje su ugrađene u moj temelj i primećujem koliko me to čini rasterećenom u odnosu na okruženje.
      Imam 26 godina, i razmišljam na ovaj način. Živim sadašnji trenutak. Pritom, ja nisam poligamno biće po opredeljenju, osim u onom “globalnom” smislu koji sam gore i obrazložila (za razliku od čoveka o kome sam govorila, on jeste :)). Šta to znači? Ja vidim sebe pored jednog čoveka u budućnosti, vidim sebe u porodici i osećam da će se moje očekivanje maximuma promeniti.
      No, kostur mog poimanja stvari je ovakav kakav je. Možda će evoluirati, možda neće. To ovog trenutka ne mogu da tvrdim. Svakako se slažem da se stvari mogu promeniti i da ću možda za 10 godina deliti tvoje mišljenje koje i ovog trenutka beskrajno poštujem.

      Želim ti srećnu NG i sve najbolje,
      Jelena 🙂

  5. Pedja says:

    Draga Jelena!

    Recite mi kako bi se osecali kada bi vas partner zatrazio od vas da deli postelju u isto vreme sa vama i jos jednom zenom, dali je to po vama greh ili nije?u koliko to odobravate jedno drugom?…
    U Bibliji je kazano ne ciniti preljubu…

    • Jelena says:

      Dragi Peđa,

      kao što gore rekoh, verujem da je Bog ogromna ljubav i da nam on ne ograničava sreću. Nije moje da sudim bilo kome ko učini prevaru ili preljubu, to je pitanje jedino te osobe i onih kojih se to direktno tiče. Ja sam prevarila, ali sam istog momenta to i priznala i stavila tačku na priču sa “prevarenim”. Pomenula sam da nisam imala grižu savesti, jer mi osećaj sreće to nije dozvoljavao. Možda Vam to zvuči kako sebični hedonizam, ali ja ga nikako ne shvatam tako. Uvek sam za istinu, ma koliko teška bila. Zato o gresima ne mogu da pričam. Nije moje da sudim i presuđujem. Čiste duše i otvorenog srca ophodim se prema svakom ljudskom biću bez obzira na njegove mane i vrline. Time sam sama sa sobom u miru, a u miru sam i sa Bogom.
      Ne mogu da kažem da tema koji nameće Vaše pitanje nije pomenuta u mojoj vezi, ali ja imam jasne stavove po pitanju nekih stvari i moj partner, ma koliko da je želeo neke stvari, uvek je te stavove poštovao.
      Dakle, pitanje je naših izbora. Ja sam u određenom trenutku izabrala poligamnom muškarca, prihvatila njegovu prirodu koju poštujem i dan danas, ali sam i dalje monogamna Jelena sa poligamnim karakterom :)koja poštuje svaku različitost i uvek se trudi da je razume.
      Da li je deljenje postelje sa više partnera greh, ostavljam drugima da sude. Kao što rekoh, ne usuđujem se da sudim bilo čemu, previše sam “mala” da bih to činila.
      Bog je veliki 🙂

      Veliki pozdrav i sve najbolje

  6. Pedja says:

    Draga Jelena inace sam i ja jako pobozan i drago mi je da ima takvih ljudi kao sto ste vi! Samo me zanimalo … Kako mozemo uzivati u nekim drugim rukama a Bog nam rece ne cinite preljube!!! A sa druge strane se slazem sa vama, tj… Ako je vama suprug oprostijo, zasto nebi oprostijo i sam Gospod, zbog ljubavi vase? Znate ono ” OPROSTI I BICE VAM OPROSTENO ”
    “NE SUDI DRUGOM I NECE TI BITI SUDJENO” Potpuno se slazem sa vama ali sam zbunjen oko ove dve stvari??? Ali ipak mislim da bi nam bog oprostijo svaki greh naseg partnera u koliko bi mu to mi oprostili!

    Pozdrav draga Jelena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *