Svrha ljubavi

VOLIM – na 1. mestu!
17/05/2011
Preljuba – Svi je se plaše, mnogi je čine…
24/09/2011
Prikaži sve

Svrha ljubavi

Kada sebi postavimo pitanje: "Ima li nešto svrhe?", najčešće mislimo: da li ovo uopšte vredi? Da li se isplati? Čemu služi?

Pitanje svrhe uobičajeno postavljamo onda kada smo već uložili izvestan napor i trud, ili pak, kada nam se iz iskustva drugih, čini da će to ulaganje biti neophodno. Tada pokušavamo da izmerimo odnos uloženog i očekivanog i sagledamo pozitivan rezultat računice. Takvom našem ponašanju naročito pogoduju prethodna razočaranja, sve učestaliji dokazi nepostojanih odnosa, sve teže prepoznavanje srodne duše kojoj bismo svoju Ljubav poklonili i upustili se u neizvesnu avanturu sa još neizvesnijim ishodom.

Da li tako mora biti i da li Ljubav ima svrhu?

Odgovor na ovo pitanje zavisi pre svega od toga šta za vas znači pojam Ljubavi. Možda verujete da je to osećanje koje vam donosi sreću, a odagnava svaku tugu i nevolju. Možda mislite da je Ljubav način da više nikada ne bude usamljeni. Ili pak, pretpostavljate da biste tada imali više snage za sve, jer zadatak ljubavi je da pruža podršku i potporu. Postoji mogućnost da od nje očekujete sigurnost i stalnost koje su vam prekopotrebne u ovom svetu nepredvidivih krajeva i nestalnosti. Moguće je da želite da je pružate, ali uz neiskazan zahtev da i vi dobijete isto toliko. Verujući u neki ili svaki od ovih stavova, vi možete biti potpuno u pravu, ili naprotiv u totalnoj zabludi.

Naime, sve vaše postavke i pretpostavke u vezi sa Ljubavlju, tačne su ukoliko ste svesni da ona, Ljubav, ne postoji nigde drugde osim u vama. To znači da sve što biste nazvali njenom svrhom možete naći, ali ne na nekom drugom mestu ili u drugoj osobi, već u sopstvenom srcu. Samo sami sebi možete obezbediti nepresušan izvor Ljubavi. Samo u sebi možete naći potrebnu sigurnost, snagu i potporu. Samo vi možete odlučiti da vaša Ljubav bude bezuslovna. Tražiti to od drugih je već postavljanje uslova.

S druge strane, ako se nadate da će neko doći u vaš život i doneti Ljubav, a s njom i sigurnost, sreću, podršku, celovitost i radost, onda ste u krivu i sva je prilika da na to uzvišeno čekanje možete potrošiti ceo svoj život. Tada vam se, svakako, može učiniti da ljubav nema svrhu i da se nipošto ne isplati tragati za njom. Bićete u pravu, šta više, imaćete živi dokaz: hiljade usamljenih, nevoljenih, napuštenih, razočaranih i nesigurnih ljudi možete pronaći gde god da usmerite pogled.

Pod pretpostavkom da vam ta nepregledna, posivela i uzburkana reka ljudi ne zamuti vidik, moguće je da ćete uspeti da ugledate i jednu sasvim novu vrstu nasmejanih, radosnih ljudi kojima se oči cakle i koji pesmom pozdravljaju dan. Sretnete li ih u prolazu, možete biti skoro sigurni da će vam uputiti širok osmeh. Poželite li da sa njima porazgovarate slušaće vas otvorenog srca. U vašoj lepoti će uživati, a sa vašim tugama saosećati. Možda će vas zagrliti toplo i otići dalje lako, kao da jedva dodiruju ugrejani asfalt. Vi ćete ostati pomalo zbunjeni, sa tek primetnom nevericom. Ali, ono što ćete zapravo osećati biće to da se njihova Ljubav izlila na vas i nije tražila ništa, niti je obećala da će ponovo doći. A vi ćete ipak ostati s osećanjem da je ona za vas uvek tu. U ovom gradu ili na ovoj planeti, svejedno. U pitanju su samo kilometri ili druge relativne merne jedinice kojima se Ljubav ne može meriti.

Ta vrsta ljudi koju ste upravo sreli pripada onima koji su Ljubav potražili i pronašli u sebi. Više je ne moraju sebično čuvati, niti od drugih kamčiti, svesni da kad god da im zatreba treba samo da posegnu za njom. A što je više puštaju da teče, to nje više ima, tako se Ljubav Ljubavlju hrani i na taj način umnožava.

Pomislićete možda da su u pitanju ljudi bezazleni i naivni, neiskusni ili prezaštićeni, s nedovoljno životnih lomova ili pod srećnom zvezdom rođeni. Najčešće, nećete biti u pravu. Najčešće, to su ljudi koji su, baš kao i vi, dugo sebi postavljali pitanje: Da li vredi? Ima li Ljubav svrhu? Bili su gladni i žedni te nasušne hrane od koje nastaju svi drugi plodovi i bez koje se ne može ni živeti ni disati. Nekima od njih nedostajala je od samog rođenja. Tražili su je na najrazličitijijim mestima, od najrazličitijih prolaznika. Ponekad su za nju molili, ponekad je otimali. Trudli su se da je zasluže, pokušavali da je zavrede. Postajali su sve gladniji, umorniji i tužniji. Za svo to vreme ona je bila skrivena tamo gde su se, tek na posletku, setili da je potraže – u njihovim srcima.

Sve što vam treba pružite: i sebi i drugima. Sve za čim tragate, već je u vama. I zato poslušajte reči velikog proroka:

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe.
Ljubav nema ništa, niti se ona može imati;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
I ne mislite da možete upravljati putem ljubavi,
jer ljubav, vidi li da ste vredni toga, upravlja vašim putem.
Ljubav ne čezne ni za čim drugim do za tim da se sama ispuni.

(H. Džubran)

 

 

 

 

 

 

 

(Kolumna Ivane Kuzmanović u Magazinu Ona, objavljena u junu 2011)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *